Tokom poslednjih decenija 19. veka građanima Srbije bili su dostupni različiti porodični i modni listovi, ponekad u individualnim domaćinstvima, a u većoj meri na društvenim okupljanjima – poselima i u krojačkim salonima. Od početka 20. veka ponudu inostranih modnih časopisa moguće je pratiti i kroz oglase u štampi. Beogradska knjižara Gece Kona nudi 1909. godine, preko oglasa u listu Politika, svojim čitaocima 18 različitih francuskih, nemačkih i bečkih modnih časopisa, među kojima su Die Modenwelt, Grosse Modenwelt, Der Bazar, Wiener Mode, Elegante Mode, Ilustrierte Frauenzeitung, La Mode Parisien i dr. Takođe, L. M. Levenzon oglašava se 1912. godine kao zastupnik za Srbiju za čak 74 uvozna modna časopisa.
Među listovima koji su u to vreme izlazili u Srbiji modnom tematikom isticao se Mali žurnal. Imao je i vanredno izdanje posvećeno isključivo modi, koje je, pod naslovom Pariska moda, izlazilo tokom 1902. godine. Nažalost, već 1903. godine Mali žurnal saopštava da je Pariska moda prestala da izlazi zbog ogromnih izdataka, kao i da je sa sviju strana izražena želja da se ovaj modni list ponovo pokrene, zbog čega su mnoge gospođe i gospođice obećale da će biti stalne pretplatnice, a ne kao pređe, jedna se pretplati, a pedeset se služe jednim brojem.
Pojava modnih časopisa u Evropi možemo pratiti još od sedamdesetih godina 17. veka. Francuski vladar Luj XIV, Kralj Sunce, video je modu kao sredstvo za dominaciju evropskom kulturom i podsticao je francusku modnu industriju, dok se njegovom ministru finansija Žan-Batistu Kolberu (Jean-Baptiste Colbert) pripisuje izjava da je moda za Francusku isto ono što su peruanski rudnici zlata za Španiju. Tako u Francuskoj od 1672. do 1832. godine izlazi jedan od najstarijih časopisa koji su se bavili modom, Le Mercure galant, čiji je osnivač i prvi urednik bio pisac i istoričar Žan Dono de Vize (Jean Donneau de Visé).
U vreme Francuske revolucije, koja je nakratko zaustavila tokove francuske mode, kao izdavački centar modnih časopisa profilisala se i Nemačka. Najstariji nemački modni časopis, Journal des Luxus und der Moden, izlazi u Vajmaru od 1786. do 1826. godine, a njegov prvi izdavač je Fridrih Justin Berthuch (Friedrich Justin Bertuch). Naravno, moda u Francuskoj ubrzo ponovo uspostavlja svoju dominaciju, a nastavlja se i sa izdavanjem modnih časopisa. Modni časopis Journal des Dames et des Modes, čiji je prvi urednik bio profesor Pjer de la Mesanžer (Pierre de La Mesangère), izlazi u Parizu od 1797. do 1839. godine.
Jedna od publikacija koje su u 19. veku nastavile nemačku tradiciju izdavanja kvalitetnih modnih časopisa jeste Die Modenwelt: die Illustrierte Zeitung für Toilette und Handarbeiten (Svet mode: ilustrovane novine za toaletu i ručne radove). Ovaj časopis, koji je 1865. godine u Berlinu pokrenuo izdavač Franc fon Liperhajde (Franz von Lipperheide), ubrzo je postigao veliki uspeh, tako da je izlazio u različitim zemljama čak na 14 jezika. Imao je najveći tiraž od svih modnih časopisa tog vremena, a prodavao se čak i u Brazilu.
U časopisu Die Modenwelt, koji je bio rado čitan i u Srbiji, objavljivane su modne ilustracije praćene krojnim listovima, što je omogućavalo da se odeća po poslednjoj modi naručuje i kod vrhunskih lokalnih majstora. Primeri modnih ilustracija i krojnih listova iz časopisa Die Modenwelt, sačuvani su danas u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu i Gradskom muzeju Subotica.
Iskorak u istoriji modne štampe napravio je izdavač Lisjen Vogel (Lucien Vogel) kada u Parizu, 1912. godine, počinje da izdaje Gazette du bon ton, veoma uticajan modni časopis koji je nastavio da izlazi i posle Prvog svetskog rata. Posmatrajući modu kao reprezentativnu formu vizuelne umetnosti, Vogel za izradu ilustracija u novom časopisu angažuje grupu mladih umetnika, od kojih su mnogi školovani u pariskoj Školi lepih umetnosti (Ecole des Beaux Arts), među kojima su Pol Irib (Paul Iribe) i Žorž Barbije (George Barbier).
U modernoj Evropi i Srbiji modna štampa je imala važnu ulogu u prenošenju informacija o savremenim modnim trendovima. Zauzevši vidno mesto među različitim knjigama, časopisima i novinama, čija je proširena produkcija obeležila razvoj evropskog društva od 18. veka nadalje, modna štampa je doprinela formiranju građanske javnosti i javnog mnjenja, ukazujući na značaj mode u konstituisanju građanskog vizuelnog identiteta.
- Oglas knjižare Gece Kona za inostrane modne časopise, Politika, Beograd, 8. mart 1909.
- Oglas L. M. Levenzona za uvozne modne časopise, Politika, Beograd, 13. april 1912.
- Naslovna strana časopisa Pariska moda, Beograd, 14. jul 1902.
- Naslovna strana časopisa Die Modenwelt, 1911, foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo
- Žorž Barbije, ilustracija za Gazette du bon ton, 1914; foto: Vikimedijina ostava / CC0 1.0/ Rajksmuseum, Amsterdam
