Još od druge polovine 17. veka Levant je bio glavni put kojim su su štampane pamučne tkanine iz Indije stizale u Evropu. U gradovima kao što su Venecija, Đenova, Livorno i Marselj počela je da se razvija i lokalna proizvodnja koja je podražavala uvozne indijske tkanine. Složeni dezeni i blistave boje činili su ove tkanine privlačnim kako evropskim tako i osmanskim kupcima, utirući put modi kašmirskih šalova.
Kašmirski šalovi potiču iz oblasti Kašmir na severozapadu Indije. Pravljeni su ručno, od fine kašmirske vune – pašmine, i često ukrašavani prepoznatljivim buta motivom u obliku suze sa savijenim vrhom. Njihov uvoz u modernu Evropu otpočeo je krajem 18, da bi početkom 19. veka postali luksuzan statusni simbol i modni predmet. Tako su šalovi po uzoru na kašmirske počeli da se proizvode u Francuskoj i Engleskoj. Najkvalitetniji evropski šalovi pravljeni su u Lionu, dok je Pejsli u Škotskoj postao poznat po jeftinijim imitacijama.
Kašmirski šalovi, pre svega oni velikih dimenzija, imali su i svoju praktičnu namenu: nošeni su kao komotan ogrtač preko predimenzioniranih haljina sredine 19. veka, krinolina. Od 1870-ih godina, sa smanjenjem dimenzija haljine, kašmirski šalovi polako izlaze iz mode i često bivaju prenamenjeni – korišćeni kao materijal za izradu ogrtača, žaketa, haljina i drugih odevnih predmeta.
Istorija mode bila je dugo vremena usredsređena na zapadnu Evropu, percipirajući modu kašmirskih šalova isključivo u ovom delu sveta. Ipak, ovi šalovi, zajedno sa drugim luksuznim tkaninama, stizali su trgovačkim putevima do Istanbula, Aleksandrije, Rusije i Balkana, zauzimajući svoje mesto u različitim modnim sistemima. Imućni hrišćani u Osmanskom carstvu nosili su oko glave skupocene šalove prugastih i cvetnih dezena – čalme (çalma). Dva portreta koja je naslikao slikar Pavel Đurković, portret vlaškog boljara Konstantina Kantakuzina (Constantin Cantacuzino) iz oko 1820. i portret srpskog kneza Miloša Obrenovića iz 1824. godine, poznati su primeri korišćenja čalme u cilju vizuelne reprezentacije.
Ova oglavlja, koja su podsećala na turbane, prkosila su strogim osmanskim zakonima o obaveznosti razlikovanja u odevanju muslimana i nemuslimana tako da su Turci nerado gledali na to što hrišćani nose čalme. Beogradski Turčin Rašid-bej beleži da je prilikom čitanja nekog fermana beogradski paša naredio da se donese bošča šalova te da je potom jedan od najboljih kašmirskih šalova privezan knezu Milošu oko glave, dok ostalim srpskim prvacima dadoše svakome po jedan. Događaj je izazvao nezadovoljstvo prisutnih Turaka, koji videvši šta se učini, napustiše divan i vratiše se svojim kućama.
U Srbiji, u vreme pre donošenja Hatišerifa 1830. godine i sticanja autonomije, šal oko glave smatran je vrhuncem muške elegancije. Jedan od razloga za to svakako je bila činjenica da je nošenje šalova označavalo izvestan stepen slobode. Narodni deputat Sava Ljotić pisao je 1819. godine iz Istanbula da se tamo narodu u Srbiji zamera što nosi oružje i šalove, na šta mu je knez Miloš odgovorio da narod oružjem nikakvo zlo ne čini, već ga nosi da se od zločinaca i nemirnih ljudi brani, dok šalove noseći dičimo se i pokazujemo slobodu celomu svetu nam od sultana darovanu.
U tadašnjim srpskim dokumentima luksuzni šalovi najčešće su označavani terminom lahor-šal, koji upućuje na još jedan važan centar proizvodnje šalova, pakistanski grad Lahor. Kao deo svadbenog poklona za sinovice Jelku i Simku, ćerke Jevrema Obrenovića, knez Miloš je 1833. godine iz Istanbula naručio najmanje šest lahor-šalova.Zabeleženo je i da je 1824. godine, prilikom udaje ćerke Petrije, namenio dva lahor-šala kao poklon dvema mladoženjinim sestrama. Imajući u vidu vrednost ovih šalova, pragmatični knez je naložio da se tom prilikom kneginja Ljubica odrekne svoga šala ali ako joj je to žao da nađe kakav drugi, dok se drugoj može dati šal Đorđa Popovića Ćeleša.
Draginja Maskareli
muzejska savetnica – istoričarka umetnosti i mode
Slike:
1. Vilijam Simpson (William Simpson), Proizvođači šalova u Kašmiru, 1867, hromolitografija; foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo
2. Moda kašmirskih šalova u Parizu, modna ilustracija, Journal des dames et des modes, Pariz, 26. mart 1809; foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo
3. Detalj kašmirskog šala, oko 1810, Okružni muzej umetnosti Los Anđelesa (LACMA); foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo
4. Pavel Đurković, Vlaški boljar Konstantin Kantakuzin, oko 1820; foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo
5. Pavel Đurković, Knez Miloš sa „turbanom“, 1824, Narodni muzej Srbije; foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo
