/
/
Kako je ženska tašna postala važan modni detalj?

Kako je ženska tašna postala važan modni detalj?

Od najranijih vremena, tašne su bile koristan dodatak odeći koji su nosili i muškarci i žene. Nastanku moderne tašne kroz istoriju je prethodio niz različitih tipova, od srednjovekovnih tašnica nošenih na pojasu, preko džepova 18. veka, tašnica za nošenje knjiga i pribora za ručni rad, kao i tašnica za sitan novac. Na razvoj tašne kakvu nosimo danas uticala je u velikoj meri emancipacija žena krajem 19. i početkom 20. veka. Povećana mobilnost žena i njihovo značajnije učešće u poslovnom svetu doveli su do nastanka različitih tipova tašni, od putnih i poslovnih, do ručnih tašni za dan i elegantnih tašni za veče.

Važan deo istorije tašne čini njen sadržaj, koji se vremenom menjao. U tašnama su se do danas zadržali novac, šminka i maramice, dok je pribor za ručni rad nestao zajedno sa nestankom ove aktivnosti iz društvenog života žena. Vremenom su u tašne stizali novi predmeti: metalnim i papirnim novčanicama pridružile su se kreditne kartice, asortiman šminke se vremenom povećavao, a platnene maramice, ručno ukrašene vezom, zamenila su su pakovanja potrošnih papirnih maramica. Nekadašnje mesto pribora za ručni rad zauzeli su različiti elektronski uređaji poput mobilnih telefona i tableta, dok su cigarete, koje su ušle u ženske tašne 1920-ih godina kao izraz borbe za jednakost, ponovo izbačene iz njih tokom poslednjih decenija, u skladu sa aktuelnim trendovima zdravog života.

Za razliku od cipela, koje vremenom poprimaju oblik stopala osobe koja ih nosi, tašna postaje projekcija ličnosti načinom na koji se koristi. Tako psihoanalitičar Adam Filips (Adam Phillips) primećuje da ono što govorimo kada pričamo o tašnama – posebno kada ih razmatramo sa istorijskog ili estetskog stanovišta – može da zamagli njihovu intimnu dimenziju[U1] . Modna novinarka Ana Džonson (Anna Johnson) tašnu vidi kao intimnu ekstenziju tela[U2] , kućicu za život u pokretu [U3] ili prenosivi budoar prepun ruževa za usne i šnala za kosu[U4] , dok kustoskinja Кler Vilkoks (Claire Wilcox) ističe dualnu funkciju tašne, koja istovremeno i prikazuje i skriva, uspevajući da budei javna i privatna. Tašna je stoga jedini modni predmet kod koga su jednako važne i spoljašnjost i unutrašnjost. Svako od nas je sigurno bar nekoliko puta, pošto je detaljno pregledao unutrašnjost tašne koja mu se na prvi pogled dopala, odustao od kupovine zaključivši da ona ipak nije mesto na koje može adekvatno da smesti prenosivi deo svoga ličnog sveta.

Ženska ručna tašna razvija se u poslednjoj trećini 19. veka iz kožnih putnih torbi sa ručkom, metalnim kopčama i unutrašnjim pregradama. Ručne tašne od kože postaju obavezan modni detalj koji žene nose van kuće, uz dnevnu odeću – dugačke žakete, suknje i velike šešire. Кrajem 19. i početkom 20. veka, moderni su i različiti tipovi večernjih tašni. Među njima su tašne sa učkurom, u obliku vrećice, koje su često izrađivane od istog materijala kao odgovarajuća večernja haljina. U to vreme nošene su i kompaktne tašne od srebra, ukrašene graviranim ornamentima, i kožne tašnce za pozorišni dvogled. Bez obzira na njihove male dimenzije, unutrašnjost ovih tašni, imala je složenu strukturu, koja je podrazumevala čitav niz različitih pregrada, među kojima su bile pregrade za sitan novac i ogledalo, dok se u tašnama za pozorišni dvogled, pored pregrade za sam dvogled, našlo mesta i za lepezu, pufnu za puder, karticu za beleške i olovku.

U odevanju savremene žene tašna predstavlja važan modni detalj, a među najpoznatijim proizvođačima tašni danas se nalaze brendovi kao što su Hermes (Hermès), Šanel, (Chanel), Luj Viton (Louis Vuitton), Guči (Gucci) i Botega Veneta (Bottega Veneta). Neki od klasičnih modela tašni, poput Šanelove tašne 2.55 ili  Hermesovih tašni Birkin (Birkin)i Keli (Kelly), ne izlaze iz mode već decenijama. Dok su kultni Hermesovih modeli nazvani po glumicama Džejn Birkin (Jane Birkin) i Grejs Keli (Grace Kelly), luksuzna Džodi (Jodie) tašna brenda Botega Veneta dobila je ime po glumici Džodi Foster (Jodie Foster). Prilikom izrade ove tašne koristi se tehnika tkanja kožnih traka nazvana intrećato (intrecciato), koja predstavlja prepoznatljiv uzorak  brenda.

Draginja Maskareli

muzejska savetnica – istoričarka umetnosti i mode

Slike:

1. Tašna, Firenca, oko 1450, Muzej tekstila (Museo del tessuto), Prato; foto: Vikimedijina ostava / CC BY-SA 4.0 DEED

2. Džepovi, 1796, Institut za kostim Metropoliten muzeja, Njujork; foto: Vikimedijina ostava / CC0 1.0 DEED

5. Tašna od srebra, oko 1890; Okružni muzej umetnosti Los Anđelesa (LACMA); foto: Vikimedijina ostava / javno vlasništvo

4. Modna ilustracija, časopis Journal des dames et des modes, 1912; foto: Vikimedijina ostava / CC0 1.0 DEED / Rijksmuseum

3. Modna ilustracija, časopis Journal des dames et des modes, 1913; foto: Vikimedijina ostava / CC0 1.0 DEED / Rijksmuseum


 [U1]what we talk when we talk about handbags – and perhaps especially when we talk about them historically or aesthetically – can obscure how intimate they are as objects

 [U2]an intimate extension of body

 [U3]a little house for mobile life

 [U4]a portable boudoir packed with lipsticks and hair clips

Exclusive Store 1

image00006

ponedeljak / subota: 09.00 – 21.00
nedelja: 12.00 – 20.00

Exclusive Store 2

wide angle

ponedeljak / subota: 09.00 – 21.00