Leto, umetnost i moda

Već dugo vremena leto predstavlja inspiraciju ne samo za modne kreatore, već i za druge vizuelne umetnike, dok sunčani, topli i dugi letnji dani od nas zahtevaju ozbiljne modne pripreme, bez obzira na to da li ih provodimo na poslu ili na odmoru. Pažljivo odabrana, praktična i kvalitetna letnja odeća, učiniće da prilikom brojnih i raznovrsnih letnjih aktivnosti budemo elegantni i u trendu, ali i da se osećamo prijatno, samouvereno i udobno. Kao sezona putovanja, istraživanja i novih iskustava, leto predstavlja lep povod da se osvrnemo na neke od kultnih predstava ovog godišnjeg doba u umetnosti, koje ukazuju na značaj mode u životu čoveka modernog doba. 

U svom eseju Slikar modernog života, objavljenom u listu Figaro 1863. godine, pesnik i umetnički kritičar Šarl Bodler (Charles Baudelaire) izneo je stav da je moda važan izraz modernosti, zamerajući savremenim umetnicima da svoje likove odevaju u odeću prošlosti. Džejms Tiso (James Tissot), slikar, ilustrator i karikaturista, poznat po realističnim portretima i žanr scenama, jedan je od umetnika na koje je uticao Bodler. Kao sin trgovca tekstilom i modiskinje, Tiso je još tokom odrastanja razvio osećaj za detalje odeće, kojima je posvetio posebnu pažnju. Poznato je da je ovaj umetnik u ateljeu imao bogat asortiman haljina u kojima je slikao svoje modele, kao i da je istu haljinu prikazivao više puta. Jedan od prepoznatljivih odevnih predmeta na Tisoovim slikama je bela letnja haljina za popodne od muslina, ukrašena karnerima i žutim mašnama, u skladu sa modom 1870-ih godina. U kompozicijama Leto (1876), Oficir i dame na palubi ratnog broda Kalkuta (oko 1876) i Proleće (oko 1878), ovu haljinu prate odgovarajući modni detalji kao što su šešir, suncobran ili lepeza. 

U drugoj polovini 19. veka, impresionistički pokret u umetnosti slavi lepotu trenutka i svakodnevnog života. Kao tema u delima impresionista često se javljaju leto i moda. Klod Mone (Claude Monet) naslikao je nekoliko letnjih žanr-scena koje su poznate pod nazivom Žena s suncobranom. Jedna od njih je Žena s suncobranom – gospođa Mone sa sinom (1875), koja je naslikana u Aržanteju (Argenteuil). Na slici je prikazana Moneova prva žena Kamij (Camille), u šetnji sa njihovim sinom Žanom (Jean) po vetrovitom letnjem danu. Pored bele letnje haljine, Kamij nosi šešir sa velom koji se vijori na vetru i otvoreni zeleni suncobran, uobičajeni modni detalj za to vreme. Po uzoru na Monea, motiv otvorenog suncobrana javiće se nešto kasnije i u slikarstvu Džona Singera Sardženta (John Singer Sargent), portretiste koji je koristio odeću kao moćnu alatku za izražavanje ličnosti i identiteta u vizuelnoj umetnosti.

Na čuvenoj slici Doručak veslača (1880–1881), Pjer Ogist Renoar (Pierre-Auguste Renoir) prikazao je grupu svojih prijatelja, pripadnika pariskog mondenskog društva. Važan deo ove scene, smeštene na obalu Sene, na terasu restorana Mezon Furnez (Maison Fournaise) u blizini Pariza, čini najrazličitija muška i ženska, formalna i neformalna odeća: klasična muška odela sa cilindrom i polucilindrom, sportska odeća sa slamnatim šeširom, kao i moderna ženska odeća – haljine sa karnerima i čipkom uz koje su nošeni maštoviti šeširi ukrašeni cvećem i trakama. Među ličnostima prikazanim na slici nalazi se i Alin Šarigo (Aline Charigot), krojačica, Renoarov model i buduća supruga, koja u donjem levom uglu sedi za stolom sa svojim psom.

Pored Renoarovog Doručka veslača, jedna od najpopularnijih predstava leta i mode u umetnosti je slika Žorža Seraa (Georges Seurat) Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat (1884). Ova neoimpresionistička slika, rađena je u tehnici poentilizma, koja podrazumeva nanošenje boja na slikarsku površinu kratkim potezima (tačkama), da bi se u oku posmatrača stvorila iluzija celovitosti forme. Među odećom različitih slojeva pariskog društva, u parku na ostrvu Grand Žat, posebnu pažnju privlači ženska odeća iz perioda mode turnira, koji je trajao tokom 1870-ih i 1880-ih godina. Upadljive siluete turnira, podupirača koji su širili suknju u zadnjem delu, daju kompleksnoj Seraovoj slici kvalitet zanimljivog modnog svedočanstva.