Istorija mode

Čipka je ažurirana tkanina s motivima povezanim mrežastom strukturom, nastala u Veneciji i Flandriji, ne kasnije od prve polovine 16. veka. Kao simbol luksuza i prestiža, čipka je, u Evropi ranog modernog doba, često bila najskuplji deo odeće određene imućne i ugledne osobe. Sve do pojave mašinske čipke u 19. veku, izrađivana je ručno, a dve osnovne tehnike njene izrade bile su čipka na kalem, koja se razvila iz umetnosti pozamanterije i čipka na iglu, koja se razvila iz tehnike veza. Poznati centri izrade čipke bili su Venecija, Brisel, Mehlen (Mechelen), Valensijen (Valenciennes), Briž i dr. 

Čipka na kalem pravljena je na čipkarskom jastuku sa fiksiranom mustrom, preplitanjem niti namotanih na kaleme, pri čemu su prepletene niti fiksirane pribadačama. Čipka na iglu rađena je iglom preko podloge sa mustrom. Najčešće je pravljena od lanene niti, da bi posle 1800. godine za njenu izradu počeo da se koristi i pamuk, a ređe svilena i metalna nit. Složeni proces izrade čipke na kalem prikazao je oko 1669–1670. godine holandski slikar Jan Vermer (Jan Vermeer) na slici Čipkarka, koja se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Iako se čipka danas uglavnom povezuje sa ženskom senzualnošću, u prošlosti su stvari stajale nešto drugačije. U 17. veku, čipka je bila pre svega korišćena u muškom odevanju za ukrašavanje košulja, rubova odeće i okovratnika. Ovakav način upotrebe čipke u muškoj odeći možemo videti na sačuvanim vizuelnim predstavama francuskog kralja Luja XIV (1638–1715). Poznat i kao Kralj Sunce, ovaj vladar imao je važnu ulogu u pozicioniranju Francuske kao globalnog modnog centra. Smatrajući modu sredstvom za dominaciju evropskom kulturom, on je podsticao francusku modnu industriju, dok se njegovom ministru finansija Žan-Batistu Kolberu (Jean-Baptiste Colbert) pripisuje izjava da je moda za Francusku isto ono što su peruanski rudnici zlata za Španiju. 

U 18. veku, čipka dobija svoje mesto u ženskom odevanju. S druge strane, muškarci, pod uticajem ideja racionalizma i prosvetiteljstva, postepeno odustaju od upotrebe ovog ekstravagantnog detalja. Čipka postaje i važan deo ženskog privatnog prostora, u kome su žene ogrtale čipkane penjoare ili ređale svoju kozmetiku na toaletne stočiće prekrivene čipkom. Upotreba čipke u izradi donjeg rublja, dugo je ostala jedna od njenih važnih namena.

U 19. veku dolazi do fundamentalnih promena u karakteru čipke. Pored novih, građanskih vrednosti Francuske revolucije, koje su uticale na opadanje popularnosti čipke, industrijalizacija je pogodila mnoge zanatske sektore, uključujući i čipkarstvo. U Notingemu, 1809. godine, Džon Hitkout (John Heathcoat) patentirao je mašinu sa mehaničkim razbojem za proizvodnju čipke. Mašinska čipka postala je dostupna širim slojevima društva, a njeni proizvođači nisu nastojali da stvore nove i originalne motive, već su nekritički kopirali i kombinovali istorijske obrasce. 

Do kraja 19. veka, mašinska proizvodnja čipke je preovladala, iako se sa ručnom proizvodnjom nastavilo do Prvog svetskog rata, kada je došlo do značajnih promena u ženskoj modi, koja je morala da se prilagodi novom, aktivnijem položaju žene u društvu. U to vreme, čipka je u potpunosti marginalizovana kao modni detalj, što se nastavilo i tokom narednih decenija, kada su Koko Šanel (Coco Chanel) i Madlen Vione (Madeleine Vionnet) uvele praktičnu žensku odeću, nove krojeve i materijale. Tek posle Drugog svetskog rata, čipka se vraća u modu sa ekskluzivnim večernjim haljinama Kristijana Diora (Christian Dior) i Kristobala Balensijage (Cristóbal Balenciaga). 

Krajem 1980-ih, a posebno tokom 1990-ih godina, čipka u je doživela svoju modnu renesansu, kada su Džon Galijano (John Galliano) i Kalvin Klajn (Calvin Klein) počeli da dizajniraju čipkanu odeću. Svoje mesto zadržala je i u izradi venčanica, među kojima je ikonična venčanica Grejs Keli (Grace Kelly), princeze od Monaka, iz 1956. godine,  inače kreacija američke kostimografkinje Helen Rouz (Helen Rose). Reference na ovu haljinu vidljive su na venčanici princeze od Velsa, Kejt Midlton, iz 2011. godine, koju je dizajnirala Sara Barton (Sarah Burton), tadašnja kreativna direktorka modne kuće Aleksandar Mekvin (Alexander McQueen).

Iako je prema češkoj kustoskinji Konstantini Hlavačkovoj (Konstantina Hlaváčková) čipka danas nešto staromodno, simbol ženstvenosti sa kojim se većina žena više ne identifikuje, ova  delikatna tkanina vekovima je bila markantan deo evropske vizuelne kulture i kulture odevanja. Zbirke rano moderne, ručno rađene evropske čipke nalaze se danas u mnogim svetskim muzejima, među kojima su Muzej čipke (Museo del merletto) na ostrvu Burano kod Venecije i Muzej mode i čipke (Musée Mode & Dentelle) u neposrednoj blizini Velikog trga (Grand-Place) u Briselu.