/
/
Moda u modernoj Srbiji

Moda u modernoj Srbiji

U istoriji evropske mode, sredinom 19. veka započinje doba moderne mode. Pariz postaje svetski modni centar u kojem se osnivaju kuće visoke mode: Vort (Worth, 1857), Duse (Doucet, 1880), Redfern (Redfern, 1881), Ruf (Rouff, 1884), Paken (Paquin, 1891), Sestre Kalot (Calot Soeurs, 1896), Lanven (Lanvin, 1909) i dr. Pariska visoka moda počinje da postavlja uzore koje konfekcija reprodukuje, tako da modni proizvodi postaju dostupni širim društvenim slojevima. Na taj način moda dobija međunarodni karakter i demokratizuje se. Pored toga, moda konačno dobija status lepe umetnosti, što vremenom dovodi do etabliranja velikih modnih kreatora – vizuelnih umetnika međunarodnog ugleda.

U tom periodu, kao važan element u konstituisanju vizuelnog identiteta pojedinaca, pripadnika vladarskih porodica i građanske klase, moda dobija vidno mesto u kulturi moderne Srbije. Ustanak protiv viševekovne osmanske vlasti, podignut 1804. i 1815. godine, doveli su do donošenja dva sultanova hatišerifa, 1830. i 1833. godine, i do stvaranja autonomne Kneževine Srbije. Posle konačnog sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, Kneževina Srbija je proglašena za Kraljevinu 1882. godine. Velike promene koje su se događale u političkoj, društvenoj, kulturnoj i privrednoj sferi, na specifičan način odražavala je i moda.

Krajem 19. veka, na prostoru oko ulice Kneza Mihaila i Terazija u Beogradu, uveliko radi veliki broj pomodno-galanterijskih i konfekcijskih radnji među kojima su Kosta Nikolić i Drug, Marko Vuletić i Gavrilović, Petar Petrović i Belović, Lazarević i Stojankić, Bradić i Karaulić, Savčić i Nikolić, Braća M. Isković, Kod pariskog šika Adanje i Demaja, Talvi i Mandilović, Natalija Mesaroš… Putopisac Feliks Kanić je zabeležio da su se najbolje snabdevene radnje nalazile u Dubrovačkoj i Knez Mihailovoj ulici, koje su popločane krupnom kockom, i u sporednim ulicama uz njih… Magazini za žensku i mušku konfekciju, galanterijske, juvelirske i delikatesne radnje itd. privlače svojim bogatim izlozima radoznalu publiku. Uz upadljivo ispisane firme, većinom na srpskom i nemačkom, katkad i na francuskom, engleskom i ruskom, često idu popularni nazivi: na primer ‘Kod Bečlije’, ‘Kičoš’ i sl… sve to iznad često kitnjastih portala.

Trgovački oglasi u štampi pružaju nam uvid u bogatu i raznovrsnu ponudu beogradskih modnih radnji. Važan sadržaj oglasa tog vremena bila je informacija da ponuđena roba potiče iz uvoza. Takođe, oblačenju građanskih ideala doprinose i savremena transportna i komunikaciona sredstva poput štampe i železnice, kao i pojava globalizacije koja ima važnu ulogu u razvoju moderne mode i jačanju njenog uticaja. Beograđani su često nabavljali odeću prilikom putovanja u inostranstvo, dok su popularne destinacije za kupovinu bile Pariz, Beč i Pešta.

Da bi uspešno zadovoljili zahteve potrošača, koji su želeli da se svojim načinom odevanja što više približe evropskim uzorima, krojači ženskog i muškog odela, kao i ostale zanatlije u Srbiji čija je delatnost bila vezana za oblast mode, vremenom sve više usavršavaju svoju delatnost. Dobri majstori često su odlazili u inostranstvo, odakle su donosili nove ideje, metode, modele i časopise. Britanski magazin Pal Mal (The Pall Mall Magazine) beleži u Parizu, 1902. godine, prisustvo majstora iz Srbije koji su dolazili da vide nove modele i pronađu inspiraciju: Orijent ekspres koji stiže u Pariz u prvoj nedelji marta nazvan je ‘voz krojača visoke mode’, jer su njegovi putnici isključivo glavni krojači velikih kuća u Budimpešti, Beogradu, Sofiji i drugim gradovima duž rute.

Dobri majstori, vlasnici opremljenih salona, zapošljavali su veliki broj radnika i radili su samo za imućnije mušterije. Za vizuelno predstavljanje imovinskog statusa građanske klase bilo je veoma važno to što je određena osoba sebi mogla da priušti ekskluzivnu odeću, izrađenu specijalno za nju kod vrhunskog majstora. Među ugledne majstore u Beogradu spadali su obućar Miloš Savić, krojači muškog odela Marko Petronijević, Života Lazarević i Trifun Jovanović, kao i krojačice ženskog odela Berta Alkalaj i Sofija Švarc.

  1. Продајни салон модне куће Ворт, Париз, 1910, преузето из: Roger-Milès, L. (1910),
    Les Creatéurs de la Mode, Paris: Ch. Eggimann Éditeur.
  2. Излог трговине женске одеће Наталије Месарош, Илустровани преглед београдских
    трговина и новчаних завода, Београд, 1914.
  3. Оглас помодно-галантеријске трговине Савчић и Николић, Моћ народа: лист за
    политику српске демократије, Београд, 3. новембар 1909.
  4. Модна илустрација, Недеља: илустровани седмични забавник, Београд, 7. фебруар
    1910.
  5. Реклама за воз Оријент експрес, 1888, фото: Викимедијина остава / јавно
    власништво

Exclusive Store 1

image00006

ponedeljak / subota: 09.00 – 21.00
nedelja: 12.00 – 20.00

Exclusive Store 2

Global Fashion 6

ponedeljak / nedelja: 10.00 – 22.00

Outlet Store

wide angle

ponedeljak / petak: 11.00 – 19.00
subota: 10.00 do 18.00